Šar planina, Jablanica, Stogovo i Karaorman

28.04-02.05.2006.

28.04.2006. Na akciju po planinama zapadne Makedonije krenula je u 19.00 sati grupa od 33 planinara sa dva minibusa.
29.04.2006. Rano ujutro, oko 5.00 sati stigli smo u Mavrove anove, mestašce na zapadnoj obali jezera. Tu smo se prepakovali po kiši koja je počela da pada. Sklonili smo se pod nastrešnice obližnjih objekata da bi se presvukli i oko 7,30 krenuli uzanim putem ka selu Vrben u dolini istoimene reke. Nešto pre 8.00 sati počinjemo turu po Ničpurskoj planini, krajnjem južnom delu Šar planine.
Ničpurska planina je rekom Radikom odvojena od Koraba na zapadu, a Mavrovskom rekom od planine Bistre na jugu.
NIČPURSKA PLANINA Tura 1.
Polazimo iz sela Vrben (1270 m) dolinom reke idemo skoro tri kilometra zapadno od brda Koža da bi počeli da se penjemo na Bunec (1600 m) odakle nailazimo na prve „krpe“ od snega. Uskoro prestaje šuma i počinju prostrani šarski pašnjaci sa sve više snega, ali zato ne prestaje kiša koja uskoro prelazi u susnežicu. Magla je sve gušća. Prelazimo preko brda Mala planina (1798 m) i predela Vrbenske planine da bi nešto pre podneva stigli na prvi vrh Moravu (2147 m). Sa Morave skrećemo na zapad na prevoj, pa uspon na vrh Leru (2194 m). Sa vrha silazak niz snežnu padinu sa prokopnelim delovima sa dosta potoka i vode koje se slivaju u prostranu dolinu odakle dopire buka reke koja teče ka Krakornici. Nema više magle i silazimo u skoro pusto selo Brodec (1400 m). Meštani dolaze u selo samo tokom vikenda i kada nema snega. Stare, lepe, oronule i trošne kuće propadaju, crkva je zapuštena. Iz sela, trasom puta ispod koga teče voda tunelom ka Mavrovskom jezeru, dolazimo do iznad klisure Radike gde skrećemo lepom stazom sa puta i silazimo u dolinu Radike (1080 m). Upravo tada, oko 15.00 sati, stiže slučajno minibus i spašava nas od još 5 km tabananja makadamom do dogovorenog mesta. Nas 28-oro u minibusu jezdimo dalje pored podivljale Radike, diveći se njenoj neukrotivosti i lepoti. Putem niz Radiku otišli smo preko Debra do Struge i smestili se u školskom internatu gde ćemo prespavati naredne tri noći. Dužina ture 21 km, uspon 1020 m, učesnika 28. 30.04.2006. Iz Struge oko 7.00 sati krećemo put planine Jablanice, na granici sa Albanijom. Dan kao juče, kiša i magla. Prvo prolazimo kroz selo Višne da bi posle desetak kilometara stigli u selo Gornja Belica (1420 m) na jugo-istočnoj padini planine. Selo sa dosta vikendica i nekadašnjom karaulom koja je zatvorena. Oko 8.00 sati počinjemo turu po Jablanici. JABLANICA Tura 2.
Krećemo iz sela G.Belica gde šumskim putem ubrzo ulazimo u dolinu brze i bučne reke koja dolazi iz centralnog dela planine. Glavni put odlazi preko reke, a mi nekako uspevamo da pronalazimo stazu koja je sve više pokrivena snegom. Često prelazimo bočne potoke sa povisokim snežnim zidovima na obalama. Preko potoka se jedva nazire strma stenovita padina vrha Čuma sa ostacima materijala koje su lavine odozgo donele. Negde na 1800m izlazimo iz šume, a dolina se širi. Ostaci stubova od telefona koji je vodio do karaule Krstac, smeštene u kraj doline blizu same granice. Da ne bi rizikovali i prešli u Albaniju skrećemo desno uz snežnu padinu sa retkom i kržljavom bukovom šumom izlomljenom lavinama. Šuma prestaje tek na oko 2000m. Gore padina bez snijega sve više stenovita. Izlazimo na vrh stenovitog grebena Planinski k. (oko 2150 m, prema karti). Lep greben, izdužen od istoka ka zapadu, ali severac reže, nosi sneg koga je već navejao na grebenu. Smenjuju se stenoviti i snežni uzani delovi grebena, vidljivost slaba, snežno belilo, ništa ne raspoznajem i ne vidim da li ima streha, a vrlo su moguće. Snežne padine su sve strmije. Takođe, opasnost od propadanja u rupe pored stenovitih blokova me je primorala da ipak ne rizikujemo i da odustanemo od završnog uspon na najviši vrh planine Crni kamen (2259 m). Bili smo blizu, na oko 600 m daljine i oko 150 m uspona. Vratili smo se istim putem u selo, po boljem vremenu. Čak smo niz dolinu videli Strugu i deo Ohridskog jezera. Predveče smo otišli u tročasovni obilazak Ohrida. Dužina ture oko 10 km, uspon 800 m.
1. 01.05.2006. Praznik rada, a nas očekije najteža tura, dve planine u istom danu. Oko 6.30 h smo se prevezli do istočnog podnožja planine Stogovo, na putu Ohrid - Kičevo.
OSOGOVO i KARAORMAN Tura 3.
Oko 7.30 krećemo iz sela Vrbljani (950 m) uz dolinu Vrbljanske reke da bi je napustili i počeli da se penjemo uz goli, vododerinama razoreni, greben. Kasnije, za oko sat vremena, lepom stazom kroz tek prolistalu cerovu šumu, stižemo do brda Miroslaica (1400 m). Odatle ponovo magla ali bez kiše. Nekoliko uspona i izlazimo iz šume na gole predele istočnog Stogova. Preko dva brda dolazimo do prevoja ispod brda Furka (1885 m) da bi najzad „mirisalo“ na sunce, koje su mnogi počeli da prizivaju. I stvarno, na oko 2000m prvi put nas na kratko ogreja sunce, ali sluti nabolje. Prečenjem snežne padine izlazimo na prevoj sa koga za dvadesetak minuta stižemo na vrh Babin srt (2242 m). Na vrhu smo oko podne. I gore nagrada za trud, oblaci se podigli dovoljno da vidimo planinu, ali ne i vrhove Koraba i ostalih visokih planina. Posle dužeg zadržavanja krećemo na jug bilom planine preko vrha Ržanski rid (2121 m), pa još južnije Alipašice (2076 m). Ponovo kišica koja pređe u ledene kuglice pa planinske okopnele kose skoro obeleše. Sišli smo na prevoj gde počinje šuma i planina Karaorman. Šuma proređena, bolesna ali prohodna. Nema dobre staze. Tako, prvo blagim usponom i na kraju po tvrdom snegu, izađosmo prije 17.00 sati na Orlov vrh (1794 m), najviši vrh planine. Od pogleda nema ništa pa odmah krećemo, silazimo na prevoj, pa na istok stazom do sela Crvena voda (1100 m), gde stigosmo oko 18.00 sati kada stigoše i minibusovi. U Srtgu smo stigli oko 19.30 časova. Dužina ture oko 32 km, uspon 1630 m, učesnika 20.
02.05.2006. U 8.00 sati polazimo nazad ka Debru po lepom danu. Planine koje nismo videli dok smo pešačili po njima sad gledamo iz doline. Svraćamo u manastira Sv. Jovan Bigorski sa čuvenim ikonostasom koji su u 19. vijeku radili braća Filipovski iz sela Gari. Preko puta manastira, preko Radike masiv planine Dešat iza koje se nalazi Albanija, a i sa ove strane nije mnogo drugačije što se tiče stanovništva. Bez većeg usputnog zadržavanja u Beograd stižemo oko 20.00 sati. Za tri dana po planinama zapadne Makedonije prešli smo oko 63 km. Savladali smo uspon od oko 3450 m.