1. ZRENjANINSKA EKSPEDICIJA ARARAT 2007.

jul - avgust 2007.

Železničko planinarsko smučarsko društvo “Zrenjanin” je planinarskom ekspedicijom od 27.07. do 11.08.2007. na ARARAT (Buyuk Agri Dagi) 5137 m.n.v ostvarilo dva cilja : masovni uspon zrenjaninaca na vrh viši od 5000 m. i proslava jubileja 80 godina organizovanog planinarenja u današnjem Zrenjaninu.
Popov Ljuba i Racić Dragoljub gledajući foto i video materijal koje je Matić Dušan doneo sa ekspedicija širom sveta , su doneli plan da organizuju 1. zrenjaninsku ekspediciju.
Dušan Matić (vođa uspona) je pozvao Matković Vladislava iz PD “Pobeda” Beograd da bi omasovili i digli ekspediciju na nivo Srbije.
A počelo je ovako :
27. jula 2007. oko 16:00 časova sa Trg Slobode u Zrenjaninu , minibusom (26 mesta) na ekspediciju krenulo je 13 planinara : Racić Dragoljub, Janković Dimitrije, Popov Ljuba, Rusovac Marija, Rusovac Dragan, Ponoćko Milojka, Zavođa Milan, Juvanin Dušan, Matić Svetlana , Matić Dušan , Pećanac Slavko , Mikalački Đorđe i Bošnjak Nebojša . A iz Beograda oko 18:30 pored Hrama Svetog Save pridružili su nam se ostali planinari iz Beograda , Srbije i BiH.(57 planinara) . Putovanje (oko 25 sati) do Istanbula je za mnoge bilo naporno , ali kad im je rečeno da to nije ništa u odnosu na ono šta ih čeka na planini “laknulo” im je.
29. jula “krstarili” smo brodom (linijski prevoz) po Bosforu, prelazeći čas iz Evrope u Aziju a čas obrnuto. Na poslednjoj stanici na azijskom delu vreme (oko 2 sata) do povratka smo iskoristili za : razgledanje tvrđave , kupanje u Bosforu i ručanje. Ka planinskom masivu Kačkar smo krenuli oko 18:00 časova. 30. jula oko 13:00 časova stigli smo do manastira Sumela , posle obilaska manastira krenuli smo ka mestu Ajder ~1400 m.nv , gde smo prenoćili u hostelu.
31. jula oko 07:00 krenuli smo kombi vozilima ka mestu oko 2100 m.n.v odakle ćemo poći u osvajanje vrhova Kačkara. Pored “Crnog” jezera na visini ~2750 m.n.v smo postavili šatore. Posle odmora pošli smo na aklimatizacioni uspon na prevoj ~3200 m.n.v. Veća grupa planinara (iz minibusa : Racić D., Rusovac M., Rusovac D., Zavođa M., Ponoćko M., Pećanac S. Petković V.) je nastavila je ka bezimenom (nema ga na karti) vrhu 3402 m.n.v . Beograđani (pobedaši) su taj vrh nazvali Vrh Pobede (Victoria pick) , a mi koji koji nismo Beograđani i članovi PD “Pobeda” vrh despota Stefana Lazarevića. Većini planinara ove visine od 3200 i 3402 su bile maksimum. Prenoćili smo pored “Crnog” jezera (ledničkog porekla). Vrh Kačkar Dag (Kackar Dagi) 3932 m.n.v nismo osvojili, jer nam je bio potreban još 1 dan , a bili smo vezani za termine određene za uspon na Ararat.
01. avgust , 07:00 časova je bilo vreme polaska na kondicionu turu (sa punom opremom) 12-15 km do Ajdera preko Kavruna i još jednom smo bili na visini oko 3000 m.n.v. Posle odmora u Ajderu oko 16:00 časova nastavili smo put ka Dogubajazitu . Dok smo se vozili magistralom pored Crnog mora , jednu pauzu od 30 minuta smo iskoristili da se okupamo u Crnom moru. Defekt (pucanje) na vazdušnom jastuku kod drugog autobusa , pojačalo je nervozu , ali snalažljivi vozači su osposobili autobus i put smo nastavili sporije. Dugo (700 km) noćno putovanje nas je sve još više izmorilo.
02. avgust , prvi vizuelni kontakt sa Araratom (prizor je neopisiv) bio je oko 07:30. U Dogubajazitu smo se smestili u hotelu, a slobodno vreme smo iskoristili da obiđemo grad i da se snabdemo sa namernicama za uspon na Ararat.
03. avgust , oko 06:00 domaćini (vodiči) došli su sa dva kamiona da prevezu 53 planinara do mesta iznad sela Elikoju oko 2200 m.n.v (podnožje Ararata). Male rančeve nosimo sa sobom a velike ostavljamo da nam ih na mulama donesu do baznog kampa na ~3350 m.n.v. (Rusovac Dragan je sve sam poneo do baznog kampa) . Negde oko pola puta počela je da pada kiša (25 minuta) Posle postavljanja šatora i kupovine vode (za piće i pranje) slobodno vreme smo iskoristili da se dobro odmorimo. U baznom kampu se mogla kupiti gotova hrana i piće ali je za mnoge to bilo skupo (na pr. limenka piva 7 lira oko 5 € ).
04. avgust , na aklimatizacioni uspon do visinskog kampa “Ledeni” kamp na 4150 m.n.v smo krenuli u 08:00 časova. Zbog lošeg vremena (kiša , sneg, led) skratili smo boravak u visinskom kampu , pa smo se vratili u bazni kamp da bi se odmarali. Matić Svetlana se požalila da joj je loše i da je boli glava (to je jedan od znakova visinske bolesti)
05. avgust , vreme se poboljšalo , rasklopili smo šatore i krenuli ka “Ledenom” kampu oko 07:00 , opet smo koristili mule za prenos stvari a Rusovac je opet tvrdoglav i sam je nosio svoje stvari. Svetlani je danas bilo bolje. Nakon sklapanja šatora u visinskom logoru slobodno vreme smo iskoristili za odmaranje, a u 18:00 časova smo imali dogovor oko uspona na Ararat.
06. avgusta, u 02:00 smo (51 planinar) krenuli na uspon , oko 07:00 časova smo stigli do mesta gde smo morali da postavimo dereze na obuću. Loši vremenski uslovi (vetar, magla i hladnoća) su nas pratili do samog vrha i kvarili su ugođaj . 4 planinara su zbog visinske bolesti na ~5000 m.n.v sprovedeni do kampa na 4150 m.n.v. . ARARAT (BUYUK AGRI DAGI) 5131 m.n.v smo (47 planinara) osvojili oko 08:15 časova. Posle čestitki , slikanja , telefoniranja (ima signala) , zbog magle krenuli smo nazad u “Ledeni” kamp. U kampu nas je čekalo iznenađenje jer su neki (stranci) pokušali da opljačkaju naš kamp, srećom u kamp su ostala 2 naša planinara (koja nisu mogla da idu na uspon) i sprečila pljačku. Nakon pakovanja opreme krenuli smo ka baznom kampu . U baznom kampu nas je čekala dobrodošlica , jer se spremala jagnjetina (ovčetina) a i pristiglo je pivo i koka kola iz Dogubajazita ili Elikoju. Proslava je trajala do kasno ...
07. avgusta , povratak u Dogubajazit nam je teško pao jer smo sa čežnjom gledali na vrh Ararata koji je bio osunčan , a pogled sa njega bi bio neopisiv (drugi put će biti bolje). Posle smeštaja u hotelu , domaćini (vodiči) su nas poveli na razgledanje Isakpašinog saraja , a uveče u hotelu je priređena svečana večara .
08. avgusta , posle rastanka sa grupom (43) koja je nastavila boravak u Turskoj , nas 27 planinara je minibusom od 26 mesta krenula ka Istanbulu u 08:30 časova. Vođenje po putevima (oko 1700 km) kroz Tursku i prolazak kroz Istanbul do hostela je bio pravi izazov za Racić Drgoljuba (jer je prvi put u turskoj).
09. avgust , u Istanbul smo stigli oko 13:00 časova .Slobodno veme smo iskoristili za obilazak Isanbula , neki su se kupali na Mramornom moru a neki planinari su i ovu noć u Istambolu iskoristili za proslavu uspona na Ararat.
10. avgust , vođenje za Racić Dragoljuba do Srbije je sad bilo lakše : atoputem do Tursko – Bugarske granice, autoputem kroz Bugarsku ... ali problem je nastao kad je trebalo proći uskim uličicama Istambula sa autobusom , međutim tu su iskusni vozači “Laste” Paja i Pera. 11. avgust , svi planinari su se bez problema , ali sa puno utisaka , stigli u Zrenjanin oko 05:00 časova.

podnosilac izveštaja
organizator i zamenik vodiča na usponu
Racić Dragoljub Raca