Crna Gora

11.-14.12.2008.

Po godišnjem planu akcija za 2008. god. članovi ŽPSD Zrenjanin su trebali da izvrše uspon na Lovćen i Orjen. Kao i do sada , nikako da se izlečimo stare boljke , a to je mali odziv zainteresovanih za akciju. Po pravilu veliki broj članova pita (za aktivnost društva), kad i gde se ide , ali što se bliži vreme polaska na akciju , većina odustaje . Tako na primer: nekima smetaju vremenski uslovi, drugima smeta sastav zainterersovanih , treći baš tada imaju finansijske probleme, a neki pronalaze svakojake razloge za odustajanje. Za vodiča ili organizatora je bolje kad je manji broj članova, jer tako lakše kontroliše izvođenje akcije , ali je to skuplje ...
Plan akcije : uspon na Lovćen (Jezerski vrh 1657 m) i poseta Njegoševom mauzoleju, uspon na Subru (1679 m), uspon Orjen (1894 m) i prelazak grebena (~950 m) iznad Dobrote.
Za akciju se prijavilo samo 6 planinara : Racić Dragoljub, Nadlački Goran, Davidović Slobodan, Arsenić Milan, Juvanin Dušan i Žaki Ervin.
Polazak je bio predviđen 10.12.2008. u 20 časova sa autobuske stanice Zrenjanin. Putovanje ibarskom magistralom i kanjonom Morače, uz nekoliko pauza, proteklo je bez većih problema.
Kišnovito jutro 11. decembra pred Podgoricom kvarilo nam je ugođaj, ali vođeni motom „Za planinara nema lošeg vremena, ima samo loše odeće i obuće“ nastavljamo ka staroj prestonici Cetinju , i preko Ivanovog Korita stižemo do Njegoševog mauzoleja. Kad tamo razočarenje , čuvar nije hteo da nas pusti u mauzolej. Posle dužeg ubeđivanja, pustio nas je da samo prođemo kroz tunel i da se slikamo ispred zatvorene kapije mauzoleja. Niska temperatura , oblačnost, sneg i jak vetar , nateralo nas je da skratimo boravak na jezerskom vrhu Lovćena (1657 m). Pri silasku , na klizavoj površini se okliznuo Juvanin, i povredio nogu , tako da je za njega planinarenje bilo završeno, jer se priprema za ekspediciju na Kilimandžaro.
Nastavljamo put ka Kotoru. Tamo nas dočekuju naši crnogorski domaćini Darko i Vlatko. Posle osvajanja kule (~ 400 m) na starom utvrđenju i obilaska Kotora, Darko inače član našeg društva , ugošćava nas u svom domu na brdu Spas iznad Budve. Veče provodimo na žurci u Perastu (pridružili su nam se novi domaćini: Željko i Milinko), a noć smo prespavali u Ljuto, u stanu našeg drugog domaćina Vlatka.
Meteorološki uslovi 12. decembra su obećavali dobar planinarski provod. Posle jutarnje toalete i lakog doručka iz Dobrote, krećemo u osvajanje grebena i napuštenog sela Mali Zalazi koje se nalazi na oko 900 m.n.v. Uspon je trajao 2:10 časova. Naši domaćini su članovi neformalne organizacije „Društ za Gušt“ , koji su osvedočeni ljubitelji prirode, i koja održava jedan objekat u etno stilu za svoje potrebe, u napuštenom selu Mali Zalazi. Da smo i mi dobri gosti , pokazali smo tako što smo skupljali po okolnom kršu drva za loženje (oko kubik). Tako da će naši domaćini reprizu Nove 2009. godine proslaviti u tom etno objektu. Povratak, tojest silazak u Ljuto trajao je oko 1:45 časova po kišnom i vetrovitom vremenu. Pošto smo se osušili , zagrejali, večerali i pozdravili sa domaćinima. Putovanje nastavljamo ka Zelenici, gde smo imali ugovorene apartmane za smeštaj.
Ustajanje 13. decembra je bilo zakazano za 06:00 časova, ali poštujući prethodni dogovor, da na uspon ne krećemo ako pada kiša, nastavili smo da spavamo do 7 sati. Kiša je na kratko prestala da pada, pa smo odlučili da krenemo u osvajanje Subre (1679 m). Motel „Borići“ (~600m) nam je bila polazna tačka , oko 50 minuta hoda od planinarskog doma Zavratlom. Kiša se na nešto većoj visini pretvarala u mećavu sa jakim udarima vetra , tako da se sa 3:2 odlučilo za povratak u Zeleniku. Ceo dan smo proveli u obilasku Igala i Herceg Novog, a neki (samo Raca) su iskoristili vreme da se po kišovitom i prohladnom danu okupaju u moru , što je zabeleženo kamerom i foto aparatima. Dan provodimo u pešačenju (oko 6 časova) po obali BK zaliva.
Da nas maler prati nismo znali do ustajanja 14. decembra , opet je osvanulo kišovito vreme, što je značilo da na Orjenu veje sneg, i da nema šanse da ga osvojimo a da stignemo na vreme i da krenemo za Zrenjanin, jer je Ponedeljak radni dan. Kod raskrsnice za Vrbanj odlučujemo opet demokratski 3:2 da ne idemo u avanturu. Plan je na brzinu skovan : nastaviti put ka Trebinju i Višegradu i obići sve znamenitosti ovog dela Republike Srpske. Pre dolaska na grancu, novo iznenađenje plaća se putarina 7 eura za pređenih ~20 kilometara, a na granici sa Republikom Srpskom , carinik traži zeleni karton. Pošto nemamo karton on traži da sačekamo oko 2 časa , da donosiocu kartona platimo 40 eura i još da carinike častimo 20 eura . To je prevršilo svaku meru vraćamo se istim putem , i opet plaćamo putarinu 7 eura.
Plan je da se domognemo Srbije preko kanjona Morače , i da u Srbiji obiđemo poznata mesta. Usput kod Kolašina uživamo u reci Tari i Bjelašnici.
Prvo svraćanje u Srbiji je manastir Kumanica , zatim Prijepolje gde nas ugošćava Sima (prvi splavar na Limu) . Sa njime ugovaramo splavarenje na Limu i uspon na Kamenu Goru i Jadovnik, za početak juna 2009. godine.
Teška srca se rastajemo od Sime, i nastavljamo put ka planinarskom domu na Rajcu, gde smo naručili kajmak , sir i večeru. U planinarski dom na Rajcu prima nas i ugošćava domaćin Rajko, nudi sve ali večere i kajmaka nema. Sat vrmena je bilo dovoljno da se odmorimo , putovanje nastavljamo da bi sa kamiondžijama kod „Brace“ na Meljaku večerali, i nismo se pokajali jer je obrok bio fenomenalan.
Bez većih problema u Zrenjanin stižemo oko 02:00 časova zahvaljujući fenomenalnoj vožnji Turkulj Vladimira (vozača kombija koji je sve vreme bio uz nas).
Dokaz da nas je maler pratio sve vreme, je izgubljen skupoceni mobilni telefon od Davidović Slobodana Baje. Vredno pažnje je da smo se sa domaćinima u Crnoj Gori (Darkom i Vlatkom) dogovorili da se 22.12.2008 nađemo na Fruškoj Gori.

Podnosilac izveštaja i organizator Racić Dragoljub Raca