Splavarenje Limom

jun 2008.

Pet planinara ŽPSD Zrenjanin (Racić Dragoljub, Nadlački Goran, Davidović Slobodan, Eremija Milana i Branko) i 12 studenata i studentkinja iz Novog sada i okoline, boravilo je u etno kutku, objektima na Kamenoj Gori , u blizini granice sa Crnom Gorom , 18 km od Prijepolja , na oko 1400 m.n.v, pored 400 godina starog Bora.
Voda sa planinskih izvora, hrana spremljena po starinskim receptima, vazduh u borovoj šumi i smeštaj u objektima koja su nas izgledom vraćala u 19. vek.
Planinarske staze su dobro markirane, tako da nema lutanja , mada smo svi potajno želeli da zalutama , samo da bi produžili boravak na planini.
Ljubazni domaćin Simović Dragoljub, poznatiji kao Sima , trudio se da nam boravak u Kamenoj Gori ostane nezaboravan. Sima je ujedno prvi prijepoljski splavar na Limu, koji godinama planinare , i turiste obučava u splavarenju (Splavarite Limom sa Simom!). Boravak na planini i splavariti je poseban ugođaj, tako da smo odlučili da jedan dan provedemo na rafting turi.
Naša polazišna tačka na splavarenju je bila u mestu Vrbica i Manastir Kumanica, koji se nalaze na samoj granici sa Crnom Gorom. Tri gumena čamca sa kompletnom opremom za rafting čekalo nas je ispred Manastira Kumanica na obali Lima.
Vozom smo stigli do Vrbice, i posle obilaska manastira obukli smo se (u adekvatu zaštitnu opremu za splavarenje) i krenuli na 20 km dugu plovidbu uzavrelim Limom .
Već na drugom buku (kaskada) adrenalin je skočio a vriskom smo izbacivali godinama nakupljenu negativnu energiju iz nas. Usput susrećemo se sa dve posade Beograđana, tako da smo se sa njima nadmetali u brzini i spretnosti, a i prskali smo se . Povremeno nailaskom na tišak (mirni deo) u Lim su padali (namerno) članovi posade da bi se rashladili.
Sve bi ovo bilo fenomenalno da na obalama i u krošnjama drveća (u visini maksimalnog vodostaja) nismo videli đubre (najlonske kese , pl.flaše ... ) koje je došlo iz bratske nam Crne Gore (prve ekološke države) kojoj ovih dana na ulasku plaćamo ekološku taksu od 10 €.
Kvalitet vode Lima na ulasku u Srbiju je lošiji od onog što je Crnoj Gori. Buk, zaveslaj, tišak pa opet ... stigosmo i do kraja ...
Malo razočarani (što nema više) ali puni utisaka, koje smo prepričavali uz roštilj na povratu u etno kutku u Kamenoj Gori.
Rasterećeni negativne energije i „otrovani“ čistim vazduhom , hranom i vodom , tužno se rastajemo sa ljubljznim domaćinima i dogovaramo se za sledeći susret pod 400 godina starim borom .

Vođa akcije i podnosilac izveštaja - Racić Dragoljub Raca