UskrŠnji uspon na Olimp

april 2008.

Plan akcije: boravak na rivijeri Egejskog Mora pod Olimpom i jezera Kerkini , osvajanje najviših vrhova Olimpa u zimskim uslovima : Mitikas 2918 m.n.v, Skale 2866 m.n.v , Skolio 2911 m.n.v i osvajanje još jednog vrha preko ~ 2200 m.n.v , splavarenje , obilazak pećine Aristrakis i obilazak Manastira Timios Prodromos iz XIII veka u Grčkoj.
A počelo je ovako:
27.04. u 19:00 časova sa Žitnog trga u Zrenjaninu , krenula je grupa od 31 planinara ( Racić Dragoljub, Mihajlović Milica, porodica Matić: Duško, Svetlana, Anđelina i Ljiljana, Rusovac Marija i Dragan, porodica Nikolić: Gordana, Katarina i Marina, Bogunović Milica, Stojin Snežana, Radinović Biljana, Stevanović Slađan i Ivan, Čipak Eržebet, Ponoćko Milojka, Škorić Sofija, Čekrdžin Senka, Čiča Vladimir, Balaban Željko, Njegović Drndak Jovan, Bartolović Dušan, Pančić Ivan i Marija, Zavođa Milan, Vukov Vanja, Miok Kristijan, Jukić Gordana, Vukobratović Dejan ) da osvoji planinu bogova Olimp (2918 m.n.v) u zimskim uslovima.
Putovanje je prošlo bez većih problema , tako da smo u jutarnjim časovima stigli na odredište Olimpik Bič (letovalište na Egejskom moru u podnožju Olimpa), i smestili se u apartmanima. Nekoliko dana pred polazak saznali smo da planinarski dom A na Olimpu neće raditi, tako da je doneta odluka da se vrhovi Olimpa osvoje u jednom danu, što je malo teže, ali ...
29.04.
Do planinarskog doma A na 2100 m.n.v su posle nešto više od 3,5 časa hoda stiglo 19 planinara. Kod planinarskog doma su bili planinari iz Nemačke, koji nisu znali put do vrha, pa su zamolili da nam se pridruže , tako da je ova ekspedicija imala međunarodni karakter.
Posle pauze od 60 minuta, dalje je nastavilo 16 naših planinara, odaustali su (Mihajlović Milica, Čipak Eržebet, Škorić Sofija). Niko pre nas dalje nije išao tako da smo morali da prtimo stazu. Put ka vrhu je bio veoma težak jer se na pojedinim mestima upadalo u sneg do butina. Prolazili smo veoma strmim i opasnim putem. Tutnjava lavine (neznam dali smo mi bili uzrok njenog pokretanja) neke je malo obeshrabila . Kad smo bili na visini ~ 2600 m. počelo je da se naglo skupljaju oblaci, što je jedan od znakova pogoršavanja vremena.
Donešena je odluka da se prekine dalji uspon (uspostavilo se da je bila ispravna) jer nas je prilikom silaska pratila sitna kiša. Kiša na visini se pretvara u poledicu a led na strmim površinama je veoma opasan. Vredno je još napomenuti da su se 3 osobe planinarski krstili, jer su prešli visinu 2500 m. Kad smo se vratili u apartmane u Olimpik Biču, proslavili smo uspon.
30.04. oko 07:00 časova autobusom smo krenuli ka sledećem odredištu Stavros (mesto na Egejskom moru na poluostvu Halikidiki) gde treba 2 noći da noćimo. Posle smeštaja u hotelu , nastavili smo put ka gradu Serres gde smo u 12:00 časova imali prijem u gradskoj kući, dočekao nas je zamenik gradonačelnika jer je ovaj bio na putu. Uz razmenu poklona i davanja izjava za 4 TV kanala rastali smo se sa čelnicima te opštine. oko 05:00 časova krenuli smo autobusom do parkirališta Prionia (1100 m.n.v) na Olimpu, to je bila polazišna tačka prilikom osvajanja. Na usponu broj planinara je bio manji za 12 , jer su (Matić : Svetlana, Anđelina i Ljiljana, Nikolić : Gordana, Katarina i Marina, Pančić Ivan i Marija, Stevanović Slađan i Ivan, Balaban Željko) rešili da ostanu u Olimpik Biču, a Bartolović Duško je odlučio da ostane na Prioniji (1100 m.n.v).
Obilazak ženskog Manastira Timios Prodromos podignutog 1270 godine sve nas je oduševio, pogotovo kad smo saznali istorijat. Da lepo kratko traje sve nas je rastužilo, ali sat vremena kasnije još jedna lepota nas je opčinila, a to je pećina Aristratis, koju je priroda milenijumima gradila. Treba obići Manastir i Pećinu , jer nemam reči da vam to sve opišem. Ubrzo smo napravili pauzu da bi sve predhodno krunisali dobrim kolektivnim ručkom u obližnjem restoranu. Povratak u Stavros i noćni provod ostavljam na vama da zamišljate kako nam je bilo.
01.05. međunarodni praznik rada slavi se i u Grčkoj. Oko 08:00 časova autobusom smo krenuli do pristaništa mesta i jezera Kerkini , da bi smo krstarili oko 1,5 časa po jezeru i obišli kolonije raznih ptica . Malo smo razočarani što nismo došli na jezero kad Flamingosi i Bivoli na njemu caruju. Inače jezero je napravljeno veštački i poribljeno, a od tada postalo je svratište za milione ptica . Nivo jezera varira i do 10 metara, u zavisnosti od .... Jedna od glavnih atrakcija je trebalo da bude raftig (splavarenje planinskim rekama), ali je bila izostavljena , zbog stabala koja su pala u reku i predstavljala su opasnost. Praznik je bio razlog što ona nisu uklonjena. Malo razočarani vratili smo se u Stavros i opet vama ostavljam da razmišljate kakav je bio noćni provod.
02.05. Posle burne noći , bilo je malo je planinara koji su hteli da da ustanu u 07:00 časova i da planinare po brdima u okolini Stavrosa. Istinski ljubitelji planine : Racić Dragoljub, Rusovac Marija i Dragan su osvajali vrhove brda (~ 500 m.n.v) u okolini Stavrosa.
Najgori trenutak nastaje kad se treba spremiti za povratak. Posle ručka smo odlučili da popode neplanirano provedemo u obilasku Soluna, što je mnoge oduševilo zbog šopinga.
Na put ka Srbiji smo krenuli u 19:00 časova, putovanje je teklo po planu sve do makedonsko-srpske granice, gde su nastali problemi: prvo su nas makedonski carinici ko najveće kriminalce pregledali (skenirali autobus i preturali po prtljagu bez našeg prisustva) a drugo u autobusu nam se pokvarilo grejanje , tako da smo se celim putem smrzavali.
Na kraju vredno je spomenuti vozača Borisa koji je dobro odradio vožnju ali ...
03.05. u jutarnjim časovima smo stigli na Žitni trg u Zrenjaninu.

Vođa puta i organizator akcije: Racić Dragoljub