GUDURIČKI VRH

24. januar 2009.

Ohrabreni predhodno okončanim Božićnim usponom na Rtanj, gde su se uspešno predstavili naši poletarci Vekić Luka i Milojević Marko. Vekić Nenad i ja se odlučujemo za još jedan planinarski pohod.
Ovog puta u planu je bio Svetosavski uspon na Gudurički vrh.
Blizina Vršačkih planina i održavanje dobrih odnosa sa našim južnobanatskim komšijama, te nadasve želja za još jednim danom provedenim u prirodi odnose prevagu u odnosu na najavljivanu kišu.
Za akciju se prijavljuju i Ponoćko Milojka, Janković Dimitrije, Milojević Goran, Milojević Aleksandra , tako da smo u osmočlanom sastavu predstavili naše društvo u Vršcu.
Iako je blato na usponu značajno usporilo naše „zastave“, stižemo do planinarskog doma tek toliko da sredimo opremu i popijemo kuvanu rakiju, koju su domaćini upriličili u znak dobrodošlice.
Uz malo zakašnjenje (predviđen je polazak u 10:00 časova) grupa od stotinak planinara kreće na uspon. Temperatura od 4-5 °C je prijala posle prethodnih višenedeljih ledenih dana. Utisak je pokvarila kiša koja nas je pratila prvih par sati. Međutim kao i uvek pokazalo se tačnim staro pravilo da je planinar uporniji od kiše, pa ostatak vremena na usponu biva bez kiše. Ali da sve ne prođe „bezazleno“ pobrinulo se blato na stazi, koje nas je znatno usporilo, a naročito pred sam vrh gde je nagib i najveći.
U svakom slučaju svi izlazimo na krov Vojvodine 641 m.n.v , gde se fotografišemo i uz okrepljebje iz ranca prikupljamo snagu za silazak Vodič odlučuje da se vratimo kolskim putem i izbegnemo strmu planinarsku stazu, koja bi u uslovima blata izazvala mnoštvo klizanja i padova. Okolni put je duži ali bezazlen, pa se posle 3 sata uspona i 2 sata silaska vraćamo u pl. dom oko 16 časova. Tu nas čeka planinarski pasulj. Zadovoljni uspehom akcije i što smo tmurni kišoviti dan iskoristili za boravak u planini. Opraštamo se sa domaćinima uz obostranim pozivima na druženje.

Podnosilac izveštaja Podnosilac izveštaja Milojeviić Milan