O METEOROLOGIJI

mr. Aleksa Srdanov
PD VUKAN Požarevac

Jedan od važnijih predpostavki svakog uspešnog izleta ili uspona je lepo vreme. Iako je reč lepo veoma relativna njeno značenje ne treba mnogo precizirati. Svakako najčešći razlog odustajanja od uspona je zbog ne adekvatnog vremena. Kretati se na isturenom grebenu u vreme grmljavine je veoma opasan ruski rulet ili zimi po veoma jakoj snežnoj vejavici. Svaka planina ima statistički gledano intervale u godini kada su meteorološki uslovi na njoj nešto stabilnijeg ispoljavanja. Upravo poznavanje tih intervala treba da je presudno za izbor vremena za njeno obilaženje. O takvim uslovima raspitaš se kod starijih planinara, meštana, knjiga itd.

Meteorologija je prakticno počela da se formira kao naučna disciplina pre oko 150 godina. Prva merna stanica u evropi je ustanovljena u Alpima i služila je da prikuplja podatke o dnevnim promenama temperature, padavina, brzine i pravca vetra, pritisku i oblačnosti. Takva vrsta prikupljanja podataka nije napuštena ni danas. Meteorologija je od tada dosta napredovala ali glavni činioci promene vremenskih uslova u dužem intervalu ostaju i dalje tajna.   Danas se pouzdana vremenska prognoza može dobiti najduže za 48 sati. Praktično i taj interval je predug. Na stranu činjenica što lokalna prognoza ne mora biti u skladu sa regionalnom državnom i dalje. Mikroklimatske promene koje utiču na vreme mogu doći do izražaja i praktično promeniti prognozu za taj region. Tu se misli na postojanje većih vodenih masa, termoelektrana, visoke planine ili ma čega drugog. Sa stanovišta procene od najvećeg značaja je kretanje vazdušnih masa. Ali tek to je problem za sebe. Takva vrsta kretanja pokazala se kao najsloženije moguće kretanje. Nema mogućnosti određivanja gde će se vazdušna masa zaustaviti ili skrenuti i kada će se to desiti. Kompleksne funkcije koje se koriste kao matematički model sobzirom na mali broj tačaka za interpolaciju a samim tim i na ekstrapolaciju pokazuju svoju veću tačnost samo oko mernih tačaka. Ispada da za precizniju prognozu treba značajno povećati broj mernih mesta. No i ta logika ostaje bez pardona kada se ustanovi da na vremenske prilike utiču više neki dalji i nevidljivi faktori nego oni koji se mere u meteorološkim stanicama.   Tako broj sunčanih dana na Atlantiku je značajniji faktor na vremenske prilike kod nas nego bilo koji drugi sličan broj koji se može dobiti u mernim mestima Evrope. Zatim strujanje tople ili hladne struje duž Atlanskog okeana poznate kao el ninja i el ninjo. (na španskom dečak i devojčica) Tako ako se probije el ninjo nekoliko godina će biti u proseku hladnije zime i leta i obrnuto. Zatim pojava i nestanak sunčevih pega su od velikog značaja za tople i kišovite vremenske intervale. Sunčeve pege pokazuju veću aktivnost na svakih 11 godina u proseku. Ali taj interval može i da ubrza i da zakasni. Sunčeva aktivnost odnosno nestanak sunčevih pega kroz eksplozije u vidu protuberanca uzrokuje na zemlji žarka leta i jako zračenje.   Kako se i sam sunčev sistem kreće to on u kosmosu nailazi na prostore koji su manje ili više ispunjeni kosmičkim oblacima. (Prašina koja je preostala u kosmosu i koja formira nevidljive kosmičke oblake). Ulaskom u jedan takav oblak sunčevi zraci će se u dobroj meri odbijati od zrnaca te prašine što će rezultirati manjim stizanjem na zemlju i time pojave hladnijih vremenskih prilika. Takva prašina je moguća i od eksplozije vulkana čime se ogromna količina čestica izbaci u atmosferu koja rezultira značajnijim zahlađenjem. Kako se sunčev sistem kreće kružno oko centra naše galaksije on prolazi kroz ista mesta u intervalu od oko 200 hiljada godina. Naš čuveni naučnik Milutin Milanković je dao teoriju globalnih ledenih doba upravo iz činjenice da je u zadnjih 600 hiljada godina postojalo 6 ledenih doba u relativno pravilnim intervalima. Tako je predpostavio da se u okviru 100 hiljada godina može uočiti četiri intervala od oko 25000 hiljada godina. Ti inetrvali odgovaraju globalnoj zimi, proleću, letu i jeseni. Zadnje ledeno doba je bilo pre od prilike 40 hiljada godina. Po tome treba očekivati polako zagrevanje i porast temperature i svega onoga što prati dolazak leta. Takođe je primećeno da zemljino magnetno polje koji praktično drži ozonski sloj takođe pokazuje veće nestabilnosti u smislu slabljenja pa čak i nestajanja. Ozonski sloj praktično štiti zemlju od kosmičkog podhlađivanja. Ako on nestane treba očekivati dosta hladne intervale. Zemljino magnetno polje po merenjima u zadnjih 50 godina pokazuje da slabi. Pretpostavke su da se to počelo dešavati pre od prilike 300 godina. Uzrok je naravno nepoznat. Ozonske rupe su zbog hemije već napravljene. Šta će dalje biti teško je pretpostaviti ali svakako će imati mnogo veliki uticaj na vremenske prilike.   Iz predhodno rečenog može se shvatiti u kojoj meri merenje samo klasičnih meteoroloških veličina ima samo lokalni karakter i odnosi se samo na kratkoročne prognoze. Dugoročne prognoze se daju iz postojeće baze podataka na sledeći način. Prema izmerenim vremenskim parametrima nade se mesec čiji podaci su u najvećoj meri slični sa tim. Podaci za mesec koji sledi da je prognozu za sledeći mesec. Dati dobru dugoročnu prognozu sa stanovišta današnje meteorologije nije moguće. Zato iskustva ljudi imaju veliki značaj pri davanju kratkoročnih i dugoročnih prognoza. No i tu ima po prilično izuzetaka. Tako od 1700 do 1750 godine u Evropi je zabeležen jedan prolazan veoma hladan talas. Ogledao se u tome da su zime bile duge i rano počinjale pa žito nije uspevalo a i ostali usevi i rezultovalo je veoma gladnim godinama u kojima je pomrlo milion ljudi. Šta je uzrokovalo tako dugo zahlađenje nije poznato i nije se ponovilo posle toga. A pre? Na Kredarici ispod Zelenog snega najvećeg ledenjaka u Sloveniji nalaze se ostaci starih jela. Metodom ugljenika C14 ustanovljena je starost 2500 godina. Kako je moguće da se ta stabla tu nalaze kada je šumski pojas do 1800 metara. Kredarica je na 2500m. Odgovor je verovatno je pre 2500 godina bilo znatno topliji period i šuma je zauzimala viša prostranstva. Tako mikroklima i makroklima nisu baš u najtešnjoj povezanosti i veoma ih je teško povezati.   Otuda za prognozu vremena treba koristiti u najvećoj meri i logiku. Tako ako si na Durmitoru ili Prokletijama ili Bioču i vidiš da se sa juga pojavljuju prvi oblaci, pakuj stvari za manje od 24 sata biće jake kiše ili snega zavisno od godišnjeg doba. Pojava perjasto pramenastih cirusa visko na nebu sa bilo koje strane najavljuje skoru promenu vremena. Cirusi su oblaci koji ne nose kišu ali su predhodnica kišnih oblaka. Ako si malo vežbao posmatranje i praćenje pojave cirusa možeš i predvideti brzinu promene. Ta promena može uslediti i za par dana i za par sati, zavisno od visine i brzine kretanja a i njihovog izgleda na nebu. Tako dok duva jak vetar obično kiša ne pada i čim se umiri kiša počinje zato što vetar duvajući diže niže vazdušne mase i dovlači u gornjim slojevima u potpuno suprotnom smeru kišne oblake. Statistički gledano najređe pada kiša rano ujutro. Ako laste lete visoko onda je to zbog toga što insekti zbog niskog pritiska bivaju izbačeni u više slojeve vazduha i treba očekivati promenu vremena. Slično ako laste pikiraju nisko vazdušni pritisak je visok i vreme će biti stabilno. Crveno nebo u smiraj dana najavljuje vetrovit sutrašnji dan a potom treba očekivati i brzu promenu vremena. Ako u večernjim časovima vidiš mesec sa dodatnom kalotom oko njega to je siguran znak da su se u višljim slojevima već pojavili cirusi i promena vremena je neizbežna. Na visinama preko 2500 metara na svim evropskim planinama duvaju stalni vetrovi. Prema brzini tih vetrova možeš predvideti promenu vremena ali je problem da stekneš i takvu vrstu iskustva. Na vrhu Triglava vetar duva skoro konstantno brzinama od oko 80-90 km/čas. A samo par stotina metara niže i ne oseti se. Slično je i sa oblačnošću. U dolini može biti oblačno i čak padati kiša dok na većim visinama posmatramo oblake od gore. Ta veća visina može biti i visina od samo 2000 metara. Debljina kišnih oblaka i njihova visina teorijski ne prelazi 10 000 metara.   Iz predhodno rečenog može se shvatiti u kojoj meri merenje samo klasičnih meteoroloških veličina ima samo lokalni karakter i odnosi se samo na kratkoročne prognoze. Dugoročne prognoze se daju iz postojeće baze podataka na sledeći način. Prema izmerenim vremenskim parametrima nade se mesec čiji podaci su u najvećoj meri slični sa tim. Podaci za mesec koji sledi da je prognozu za sledeći mesec. Dati dobru dugoročnu prognozu sa stanovišta današnje meteorologije nije moguće. Zato iskustva ljudi imaju veliki značaj pri davanju kratkoročnih i dugoročnih prognoza. No i tu ima po prilično izuzetaka. Tako od 1700 do 1750 godine u Evropi je zabeležen jedan prolazan veoma hladan talas. Ogledao se u tome da su zime bile duge i rano počinjale pa žito nije uspevalo a i ostali usevi i rezultovalo je veoma gladnim godinama u kojima je pomrlo milion ljudi. Šta je uzrokovalo tako dugo zahlađenje nije poznato i nije se ponovilo posle toga. A pre? Na Kredarici ispod Zelenog snega najvećeg ledenjaka u Sloveniji nalaze se ostaci starih jela. Metodom ugljenika C14 ustanovljena je starost 2500 godina. Kako je moguće da se ta stabla tu nalaze kada je šumski pojas do 1800 metara. Kredarica je na 2500m. Odgovor je verovatno je pre 2500 godina bilo znatno topliji period i šuma je zauzimala viša prostranstva. Tako mikroklima i makroklima nisu baš u najtešnjoj povezanosti i veoma ih je teško povezati. Kretanje vazduha je uvek sa mesta višeg vazdušnog pritiska ka mestima nižeg vazdušnog pritiska. Kretanje vazduha prate i oblaci koji na taj način nose i padavine. Mesta sa višim pritiskom zovu se anticikloni a mesta sa nižim cikloni. Postoje na zemljinoj kugli mesta gde po pravilu uvek postoje razlike u pritiscima. To su ekvatorijalne oblasti i polarne oblasti. U tim oblastima duvaju konstantni vetrovi koji na granicama dostižu i razmere orkana. Jedino umereni pojas ima relativno promenljive vetrove. Ali i tu postoje pravila. Balkan je granica gde se sustiču Mediteranska i kontinentalna klima i predstavlja praktično u višljim slojevima stalno strujanje toplog višljeg i hladnog nižeg vazduha. Zato Zlatibor , Zlatar, Tara imaju tako vazdušne banje jer su mesta sudara tih vazdušnih frontova. Strujanje vazduha se ne primeti jer se odvija na visinama od preko 2000 metara. Zato na Bjelašnici koja je visoka preko 2000 metara se ti vetrovi mogu doživeti. Bjelašnica je poznata kao planina gde duvaju najjači vetrovi u Evropi. Izmerena je brzina od 220 km/čas. Ti vetrovi su naročito izraženi u godišnjim dobima kada se menjaju leto i zima. Kasno u jesen i rano u proleće.   Na našu mikroklimu utiče i debljina zemljine kore kao recimo na Crnom vrhu kod Bora. Visok je samo 1000 metara a sneg padne pre nego na Kopaoniku i ostaje duže. Dokaz da je to verovatno istina je i to što u Ludom polju ispod Vukana ima izvor tople vode i taj teren je veoma trusan. Tu je kora očito znatno tanja a trusnost je posledica da se tu dotiču te dve kore koje se taru jedna o drugu. Temperature su veoma interesantne sa stanovišta da se sa porastom visine očituje dosta ujednačena promena intervala najmanje i najveće godišnje temperature. Tako na Kredarici (2500m) Prosečna letnja temperatura je +5° C a zimska –3° C. To isto važi i za druge visinske tačke. Sa tog stanovišta nikada se ne treba u našim uslovima plašiti niskih temperatura na većim visinama. Problem je samo u kotlinama i dolinama. Recimo ako je u bivaku u V. Kalici na Durmitoru 0° C onda je temperatura u Žabljaku možda čak i –20° C ! Imaj na umu da vetar značajno snižava temperaturu zato što duvanjem istiskuje topao vazduh koji se stvara u slojevima ispod odela i zamenjuje ga sa hladnijim. Tako se telo ponovo mora angažovati da oslobađa dodatnu toplotu što na kraju i ne mora uspeti. Vetar brzine 10 m/sec snižava temperaturu za 5 C. I dalje svako povećanje dodatno snižava temperaturu. Tu se misli na činjenicu da će se naše telo prilikom takvog vetra ponašati kao na znatno nižoj temperaturi. Kada odeš u Centralne Alpe obavezno pred uspon pogledaj vremensku prognozu koja se nalazi na mestima sa kojih se uspon započinje. Naravno da je na francuskom ako si u Šamoniju ili na nemačkom ako si u Cermatu. Zato poznavanje meteoroloških termina se predpostavlja. Barem ponesi rečnik. Prognoza je okačena na oglasnu tablu na stanici uspinjače ili u gradu gde se nalazi Klub Alpin (nije ga teško naći). U svakom slučaju ponesi radio aparat i slušaj vremensku prognozu. U Himalajima se obaveštavanje vrši putem radio stanica iz baznog logora. U svakom slučaju treba da se navikneš da je poznavanje meteoroloških uslova polazna i početna pretpostavka svakog ozbiljnijeg uspona. Kada to naučiš uvek ćeš naći način da saznaš vremensku prognozu. Kasno je ako to naučiš iskustvom. Logika: ja lagano napredujem u planinarstvu kroz izučavanje samo sopstvenih grešaka je pogibeljna!   Najstabilnije vreme za Evropu je od 15 jula do 15 avgusta. Zato sve svoje važnije i teže letnje uspone planiraj u tom periodu. Zimi je vreme najstabilnije u martu i tada planiraj zimske uspone. Svi ostali intervali pokazuju znatno veća odstupanja od ujednačenosti i mogu se planirati uz preporučljivo odlaganje ako nisu ispunjeni vremenski uslovi. Takođe veliku stabilnost ima i period sredina januara i sredina februara i preporučuju se za dugoročnije planiranje uspona. Sa stanovišta planinarstva veliku ulogu i važnost ima samo postojanje meteoroloških stanica. Sve one su stalno nastanjene sa ekipom ili jednim meteorologom i uvek i u svako doba mogu pružiti sigurno utočište i pomoć. Zato nauči gde postoje meteorološke stalne stanice jer bi ti to moglo ponekad zatrebati. U Srbiji ima desetak takvih mesta i nisu u okviru planinarskih domova ali mogu to na dan pružiti. Nama najbliži je Crni vrh kod Bora. Doduše tu ima i hotel i planinarski dom u blizini. Najstarija i najčuvenija stanica na Kopaoniku na Pančićevom vrhu je nažalost uništena NATO bombardovanjem (ona jedina nije bila dostupna jer je bila u okviru vojne baze). Najčuvenija u Bosni je na vrhu Bjelašnice. U Hrvatskoj na Zavižanu na Velebitu. U Sloveniji na Kredarici ispod Triglava itd.