Planinarski objekti

Veoma važan uslov za razvijanje planinarstva na nekom području predstavlja izgradnja niza objekata, kao sto su prilazni putevi planini, planinarski domovi i skloništa, planinarske staze, žičare i slično. Nije nikakvo čudo da su mnoge prelepe planine i danas nepznate planinarima upravo zato što im nedostaju ovakvi objekti. Nasuprot tome, mnogi planinarski domovi izgubili su svoj prvobitni smisao, jer su se zbog preterane modernizacije pretvorili u turističke i ugostiteljske "meke", gde ljubitelji planina ne mogu da pronađu svoj mir.

PLANINARSKI  DOMOVI Domovi su najdragoceniji planinarski objekti. Služe planinarima za odmor, druženje, noćenje, kao skloništa od nevremena, za nabavku hrane i drugih potrepština, za dobijanje informacija o putevima i vremenskim prilikama ... Domovima upravlja planinarsko društvo ili odgovarajući Savez i u tim institicijama dobijamo informacije o domu: ima li stalnog domara, kada je otvoren, koliki je broj ležajeva, o pristupu do doma i dr. Svaki planinarski dom ima Knjigu evidencije, koja služi za evidentiranje posetilaca. Važna svrha ove knjige je upis nameravanog pravca kretanja gosta doma, kako bi se u slučaju nesreće moglo valjano intervenisati. Svaki planinarski dom ima svoj kućni red sa kojim se treba upoznati i dosledno ga poštovati. U onim planinarskim domovima koji nemaju stalnog domara sami smo odgovorni za održavanje reda i čstoće - čuvamo inventar kuće i dom ostavljamo u stanju u kom smo ga zatekli. Ako smo ložili, vatru savesno je po odlasku gasimo. U domovima treba da vlada tolerancija - ne ometamo druge pri obedu i odmoru. PLANINARSKA SKLONIŠTA To su objekti koji planinarima pružaju privremeno sklonište. Izgrađeni su obično od drveta ili kamena. Ne pružaju veliku udobnost i služe su isključivo za privremeni boravak. Otvorenog su tipa. U njima, takođe moramo održavati red i i ostavljamo ih u stanju u kom smo ih zatekli. Osim pomenutih objekata, u slučaju neprilika kao sklonište nam mogu poslužiti pastirske kolibe, šumarske kuće, senici ... PLANINARSKI PUTEVI Razvoj planinarskih puteva i staza u direktnoj je vezi sa razvojem planinarstva. Da bi bili lako prepoynatljivi i da bismo ih bez teškoća koristili, označeni su posebnim oznakama - MARKACIJAMA.

MARKACIJE Najviše je u upotrebi okrugla (Knefeljcova) markacija - crveni prsten sa belim krugom u sredini, prečnika 12 - 15 cm. Pored okrugle, koriste se i horizontalne markacije - dve crvene trake između kojih je jedna bela, zatim smerni putokazi - crvene strelice na raskršću puteva i putokazne table. U planini razlikujemo dve vrste puteva : obični i osigurani. Obične su one planinarske staze koje nam obezbeđju kretanje bez ikakvih opasnosti. Osigurane staze susrećemo na visokim planinama. To su staze veštački ukopane u stenu, sa zabijenim klinovima koji su povezani čeličnim sajlama. Kretanje po ovakvim ptevima predstavlja opasnost bez obzira na osiguranje i zahteva našu punu opreznost. U predelima gde vlada večiti sneg i led nema ni puteva ni markacije i tu je planinar prepušten sebi i svom iskustvu.

PLANINARSKA TRANSVERZALA U novije vreme planinarstvo zahteva raznovrsnije forme delovanja. Jedna od najprihvaćenijih je osnivanje planinarskih Teansverzala. Planinarska TRANSVERZALA je planinarska staza na jednom području, označena odgovarajućim markacijama. Svrha transverzalne staze je obilazak najzanimljivijih predela neke planine ili grupe planina - najviši vrhovi, prirodne retkosti, kulturno-istorijska znamenja i dr. Planinarske transverzale se obilaze prema tačno definisanim pravilima koja su navedena u Dnevniku transverzale, a definisali su ih planinarski savez ili društvo u čijoj je ona nadležnosti Prva je u Jugoslaviji osnovana Fruškogorska transverzala.Startovala je 1956. godine, a staza je preuređena 1996.godine. Kružni put, u dužini od preko 160 km i sa 32 kontrolne tačke, obilazi najlepše predele Fruške gore. Markacija Fruškogorske transverzale STAZA FRUŠKOGORSKE TRANSVERZALE Tokom vremena osnivaju se i druge transverzale : Ustanička, Vršačka, Kopaonička, Rajačka, Rudnička, Čačanska ...