OPASNOSTI U PLANINI

mr. Aleksa Srdanov
23.01.2002.
U Požarevcu

Postoji famada je planina surova i negostoljubiva i veoma opasna. Takvo mišljenje proističe iz činjenice da većina ljudi odlazi u planinu a da predhodno ne upozna njenu prirodu. Planine imaju istoriju dugu više miliona godina i praktično su nepromenljive od postanja. Planina nije ni surova ni negostoljubiva, nije ni majka ni maćeha , ona je takva kakva jeste. Svako ko ne želi to da spozna i prihvati biće kažnjen. Zato je jako važno da se upaznaju ćudi planine i da se poštuju jer je ona mnogo starija od nas i biće mnogo duže tu i posle nas. Zakone u planini nismo stvarali mi niti ih možemo menjati ili kontrolisati. Ostaje jedino prihvatljivo da ih upoznamo i poštujemo.
Sve ćudi planine su tako brojne da ih je nemoguće baš sve nabrojati u kratkom osvrtu. Raznovrsne su i često za nas ljude nepredvidljive ali ipak moguća je neka vrsta sistematizacije. Svaka opasnost se realizuje u vremenu i poseduje statistički gledano neku verovatnoću događanja. Obzirom na to opasnosti koje su navedene spadaju u one čija je verovatnoća takva da će ih svako ko se se duže baviti u planini i sam većinu doživeti.

1. LAVINE Najveći broj žrtava neslavno pripada lavinama. Obzirom na materijal od koga se sastoji razlikujemo snežne i kamene lavine. Snežne lavine često se nazivaju i usovi. Lavina predstavlja ogromnu količinu snega ili kamena koji u kretanju ruši sve pred sobom. Kada se čovek nađe pred lavinom na žalost teško da mu nešto može pomoći. Pomoć koju ovaj tekst može dati ogleda se u činjenici da je često moguće izbeći lavinu ili ne stvoriti mogućnost da do nje dođe. Odgovor da će se to neće desiti ako sedi kod kuće svakome koga zadovoljava predlaže se da tako i učini. Za one čije je geslo “stići i uteći” osnovno je:    - prepoznati lavinozan teren    - poznavati najčešće vreme javljanja    - kao i moguće uzroke.    Generalno lavine se najčešće javljaju u proleće u vreme topljenja snega i posle obilnih padavina (snega ili kiše). Mesta na kojima se ispoljavaju su strme čistine, žljebovi i useci. Tako u šumi teško da će te doživeti lavinu. Da bi se na strmim delovima predupredila lavina treba voditi računa o: pravcu kretanja, opterećenju na toj deonici, vremenu kretanja, i disciplini učesnika. Opasnost počinje presecanjem lavinoznog terena. Ako se to mora onda se to pokušava na najkraćoj deonici ako je moguće. Vođa prvi napravi nogostupe, a ostali koriste njegove ne praveći nove. Kretanje je takvo da što je moguće manje vršimo opterećenje. Laganim i odmerenim korakom jedan po jedan, nikako svi !!! Vreme kretanja je rano ujutro ili kad počinje da steže. Ne dozivati se i proizvoditi jake zvuke jer to može pokrenuti lavinu. Pri prelazu dobro je da se užetom vrši osiguranje. Svako ko posećuje lavinozne terene dužan je nositi lavinsko uže ( 50m namotanog tankog kanapa u jarkim bojama koji se nosi u džepu i prilikom uleta u lavinu baca se što dalje od sebe). Čovek zahvaćen lavinom nije u mogućnosti ništa da učini i jedino što je preporučljivo je da ako je moguće se ponaša isto kao kad pliva. Da se nekako pokuša na taj način održati na površini. Sneg koji se pokrene lavinom ima temperaturu ispod nule. To znači čim lavina stane sneg se istog trenutka veže. Više nije moguće ni prstom mrdnuti. Čak ako vam je glava samo 5 cm ispod površine glas koji ispuštate ne može se čuti jer sneg upija zvuk. Ako vas brzo ne otkopaju smrzavanje je neminovno. Kamene lavine su na sreću po pravilu locirane na poznatim mestima. Ređe se dešavaju tamo gde ih nikad nije bilo. Takva mesta zato imaju i svoja imena poput “Kuloar smrti”, ”Mrtvački put” i slično. Najčešće su to žljebovi sa čijeg vrha neprekidno pada kamenje. Pravila su: prolazi se jedan po jedan. Kada prvi prođe kompletno, polazi drugi. Ostali osmatraju žljeb i čim uoče kamen obaveštavaju sa PAZI! onog na stazi. On je dužan da odmah zalegne (priljubi se uz stazu) i stavi ranac na glavu. Zato se nikad ne bacaju kamenčići uz strmu padinu nikad ne znaš koga sve možeš ugroziti. Na Karavankama postoji zljeb u kome je do 1989 poginulo 50 planinara.! 2. VREMENSKE NEPOGODE Neslavno mesto u vrhu uzroka smrtne opasnosti je udar groma. U slučaju nagle promene vremena i pojave nepogoda sa grmljavinom u planini čovek skoro po pravilu nema gde glavu skloniti. Zato se za akcije uvek bira najstabilniji period u godini koji je za svaku planinu posebno određen. U planinu ne ideš kada ti hoćeš ili možeš nego kada to svi uslovi dozvoljavaju. Opasnost nije samo od direktnog udara groma već i od nuzefekata. Ako se držiš negde za stenu i udari grom negde u blizini ( a to je sigurno jako blizu ako si pod vrhom ) el. struja koja se širi u svim pravcima ulazi i u tvoje telo koje u tom trenutku doživljava grč. Mišići tako reaguju na struju i ti se instiktivno puštaš od stene! što je preduslov da i padneš sa nje. Pravila su:    - ne kretati se, ako ste na grebenu navezati se na uže i spustiti se sa raznih strana grebena, ne doticati direktno pogođenog gromom (već pokušati da ga zatrpaš sa materijalom koji je tu pored),    - ne stajati u grupi i uspravno,    - ne prilaziti usamljenim ispupčenjima ili drugim objektima koji štrče. Važno je reći da metalni predmeti koje imaš nisu od značaja za urad groma i ne moraš ih odbacivati kako se to ranije predlagalo. Magla i slaba vidljivost neće uzrokovati direktnu štetu već uvek indirektnu. Čak i najbolji znalci terena mogu zalutati na određenim deonicama. Čim se primeti da je teren nepoznat treba stati. Ako je moguće pokušati da se vratiš do prvog poznatog mesta ako ne ostati tu gde jesi ulogoriti se i čekati da se vreme popravi. Pravilo je da se ne vrši kretanje u tim uslovima. Zato je dobra opremljenost nužna predpostavka svake akcije. Poznato je mnogo iskustava ( istinitih ) poput ove koju ću navesti: Dva planinara posle uspona u triglavskoj steni do Zlatorogovih polica i promene vremena odluče da se sklone u dom na Kredarici. Obzirom da su puno puta bili na tom terenu orijentacija i ostalo nije ih brinula. Na žalost mrak brzo pada u planini. Ako se još i naoblači i počne kiša bukvalno se ne vidi dalje od nosa.! Uporno su pokušavali da se domognu doma jer je tu negde ( nije daleko ). Hladna kiša zasipa i probija do kože. Počinje da biva jako hladno, a doma nigde. Onda izmoreni, izgruvani konačno odluče da naprave bivak pod prvom zgodnom stenom. Ujutro a to srećom nije bilo daleko kada su osmotrili teren videli su da su naslonjeni na zid od doma na Kredarici! Za vreme zimskih novih padavina pravilo je da se uvek odustaje od akcije. Novi sneg koji je dubok pršičav i nije vezan za podlogu uzrok je mnogih problema. Smrzavanje može nastupiti iz subjektivnih ali i objektivnih grešaka. Neodgovarajuća oprema, loša taktika, umesto bivakiranja tumaranje i iscrpljivanje, loši postupci prilikom ne planiranog bivakovanja (ne izuvanje cipela, skidanje rukavica...). Snežno slepilo se dobija kada se zimi ne nose zaštitne naočare. Predlaže se da u tom slučaju povređenom stavljate hladne obloge na oči. Sunčanje u planini nije preporučljivo. Treba znati da takvo sunčanje iscrpljuje organizam . Ako se sutra odmarate OK ali ako treba da pešačite bićete nesposobni! 3. ŽIVOTINJE Verovatno je najveći strah od onoga za šta dobrim postupcima treba da je najmanji a to su zmije. Zmije se mogu vrlo efikasno izbeći čak i na mestima gde ih ima u velikom broju. Prvo to je način hoda. U takvim terenima se ide lagano trupkajući i naglašavajući svaki korak. Zmije čuju telom i njihova reakcija je da će se skloniti sa staze. Takođe se može koristiti i štap kojim će se stalno kuckati po stazi ili kamenju ako ga ima. Dalje nikako ne sedati naglo ( pre nego što sedneš pažljivo nogom utabaj to mesto ). Nikako se ne valjati ili ležati! Ne zagrevati napuštene objekte jer ćete ih napuniti zmijama! U slučaju ujeda otrovne zmije ne davati serum antiviperum. Više je ljudi nastradalo od alergijske reakcije na serum nego na zmijski otrov! To mesto podvezati i poneti povređenog da ne bi ubrzavao krvotok. Dalje ga sprovesti u najbližu ustanovu gde može primiti infuziju da mu se krv razredi i mirovanje. U planini leti susret sa vukom ili medvedom je obostrani šok. Sa vukovima ili šakalima je susret opasan samo ako su u čoporu. Urlanje, dreka jaki zvukovi , vatra može itekako puno pomoći. Najveća greška je pokušaj bekstva jer čopor upravo poseduje instikivno lovački nagon čak i da nisu planirali neće propustiti ponuđenu trku! Što se tiče medveda susret je opasan samo ako sretnete u proleće mečku sa mečićima tada majčinski instikt proradi i teško vama.  Ako vas noću zaskoči u logoru onda udaranje u šerpu svakako da će ga oterati, ali to ćete morati više puta ponavljati dok vas ne ostavi na miru. Divlji vepar je opasan samo ako naletite na krdo koje pase sa prasicima. Penjanje na drvo pomaže ako ga ima. Najbolje je da do susreta ne dođe a za to se brinemo glasnim govorom i ostalim zvucima. Životinje čak i one agresivne uvek prve beže! I male životinje mogu biti veliki problem. Pre svega ako ostavite hranu koja nije zaštićena (stavljena u sigurne kese i vezana kanapom za granu da visi u vazduhu). Od poljskih miševa možete dobiti čak mišiju groznicu ( ali srećom uvek i samo u nekom katunu). Puhovi imaju tako jake zube da mogu da progrizu i najjači ranac! Krpelj kao prenosilac encefalitisa se ne može baš lako izbeći. Zato posle svake ture pažljivo se pregledati go da se nije negde zakačio. Na izletu izbegavati visoku travu i probijanje kroz gustiš. 4. LIČNE GREŠKE      1. Svako ko ide fizički nepripremljen na težu akciju izaziva opasnost i sebi i drugima. Zato svako treba da realno proceni svoje mogućnosti pre nego što se upusti u akciju. Vođa treba da upazna sve one koje vodi mnogo pre nego sto uđu u autobus Tako ako pođe osoba koja je astmatičar može zadati mnogo problema i sebi i ostalima.      2. Svako ko ne ponese opremu koja je potrebna uzrokuje problem pre početka. Dobra opremljenost je nužna polazna pretpostavka svake akcije. Zato ako članovi nemaju odgovarajuću opremu neće ni ići na određenu akciju za koju se to zahteva.      3. U planini nema rekorda. Svima to treba dobro objasniti da rekorderi potraže neki drugi sport u kome će se dokazivati. Takvi su uvek opasnost i sebi i drugima.      4. Svaki član treba da bude detaljno upoznat sa trasom puta, planom i ostalim elementima akcije. Stalno zapitkivanje, zaostajanje i žaljenje na sve i svašta dovodi do naelektrisanja u grupi i stvara pogodno tle za niz problema.      5. Vođa prilagođava tempo za svoju grupu i svaka grupa je upravo po tom principu formirana. Na taj način se onemogućava zaostajanje čekanje odvajanje i slično.      6. Alkoholizam, kao društvena pojava je vrlo opasan. Svako ko je sklon toj bolesti treba na vreme isključiti. Na žalost ta bolest je veoma rasprostranjena, a planinari bi trebali da takve osobe udalje od akcija.      7. Nekontrolisana euforija. Mora biti jasno da je tek siguran dolazak i okončanje cele akcije jedino ispravno vreme za radovanje i čestitanje. Svako drugačije tumačenje je mnoge skupo koštalo. Postoje mnogi primeri radovanja osvajanja vrha koji su se tragično završili prilikom povratka. U blažim slučajevima bilo je puno povreda. Takvi propusti su se dešavali čak i profesionalcima. Primer je francuski alpinista osvajač Everesta koji je u euforiji kad je stigao na vrh skinuo rukavicu samo na desetak sekundi da namesti fotoaparat prsti su mu smrzli i kasnije amputirani!      8. Presvlačenje i skidanje mokre odeće i obuće mora biti imperativ svakome ko hoće da sačuva svoje zdravlje. Treba učiniti sve da znojenje svedeš na minimum. Zato je kretanje naročito zimi veoma lagano ali konstantno. Zapamti: mokro odelo nemas gde osušiti već ga oblačiš na sebe preko suvog sloja koji stavljas do kože. 5. IZAZIVANJE OPASNOSTI   Pušači su uvek velika potencijalna opasnost pogotovu kada to rade da ih druge navodno ne vide. Čak i posle najjače kiše donje grančice od bora su suve kao barut . Paljenje vatre ne treba posebno ni spominjati. U lavinoznim terenima nekontrolisano urlanje pucanje i dr. može uzrokovati neočekivane lavine i time ugroziti DRUGE! Kretanje grebenom po strehi može izazvati propadanje kroz istu!  Snežne strehe radom vetra se formiraju bez oslonca na onu stranu gde vetar sneg nosi. Ako to ne primetiš propadanje teško da bude bez povreda, a češće je smrtno. Zato pažljivo osmatraj i kreći se samo vidljivom stranom grebena. Pijenje vode iz napuštenih bunara, stajaćih voda i slabo protočnih može ugroziti zdravlje. Takve vode obično su zagađene i samo zbog stajanja jer pogoduju razvoju mikroorganizama. Izdvajanje iz grupe , soliranje, glupava znatiželja su same po sebi veoma česti uzroci problema. Korišćenje jestivih biljaka a da niste najbolji poznavalac je vrlo opasno. To se naročito odnosi na gljive. Drugo jestivo bilje je ređi uzrok trovanja.