O planinama

Planine su nastale uzajamnim delovanjem prirodnih sila koje deluju i dan danas, pa se one neprestano menjaju.
Prema postanku se dele na:
- VULKANSKE - nastale su od užarene magme koja je pod pritiskom, u obliku lave izbijala na zemljinu površinu.
- TEKTONSKE - nastale su boranjem, dizanjem ili spuštanjem zemljine kore.
- EROZIVNE - nastale su delovanjem spoljnih faktora, naročito vode, vetra, temperature. Različite vrste erozija tokom vekova menjaju oblik planina, pa one postaju zaobljene i gube visinu.
Najmlađe planine su ujedno i najvišlje.
Prema visini se dele na NISKE (do 1000 mnv), SREDNJE (1000 do 2000 mnv) i VISOKE ( preko 2000 mnv).

PLANINSKI OBLICI su uzvišenja i udubljenja.

Uzvišenja Vis - usamljeno uzvišenje kupastog oblika na kome se razlikuju teme, ivica, strana i podnožje. Breg - je vis relativne visine do 50 m, duguljastog oblika i nejednako strmih i ravnih strana. Brdo - je uzvišenje relativne visine do 500 m. Različitog je oblika i obično nije usamljeno, već je u sklopu sa drugim uzvišenjima. Prema obliku temena i nagibu strana dobijaju nazive kao što su kom, sto, šiljak... Lanac ili Bilo - brda koja se nalaze u produženju jedno pored drugog, a nisu rastavljeni većim dolinama ili rečnim tokovima. Planina - uzvišenje preko 500 m, sastavljeno od više visova, udubljenja, sadala i grebena. Greben - izduženo uzvišenje u jednom pravcu. Bočne padine grebena sastaju se na njegovoj gornjoj ivici i čine liniju grebena ili vododerinu. Kosa - izduženo uzvišenje koje se u pravcu svog pružanja postepeno spušta i prelazi u ravnicu. Sedla - nastaju na mestima gde se dva visa spajaju i predstavljaju najniži prostor između dva susedna uzvišenja. Udubljenja Doline - velika i široka udubljenja sa blagim stranama i malim nagibom dna. U donjem toku su široka, ravna i plodna. Dolina se završava ušćem - tu ona prelazi u drugu dolinu ili ravnicu. Uzana dolina sa strmim i ravnim stranama je Sutjeska ako kroz nju prolazi put, a ako ne onda je onda se zove Klanac. Tesnac je klanac kroz koji protiče reka ili rečica, a proširenje između dva tesnaca je Kotlina. Jame - prirodna udubljenja čija je širina uvek veća od njihove dubine. Vrtače - jame u kraškom terenu. Bezdani - duboke i uske jame čija se dna ne mogu videti.

PLANINSKI POJASEVI Obradivi pojas - obrazuju ga doline i kotline. Granica pojasa se poklapa sa granicom naseljenih mesta. Pojas šuma - u nižim delovima je listopadna šuma, zatim dolazi crnogorica, a u gornjem delu pojasa je zakržljalo rastinje i žbunje. Pojas pašnjaka - biljni svet je kratkog vegetacijskog ciklusa. Zime su hladne sa puno snega i sa jakim vetrovima. Padine pašnjaka nisu preterano strme. Pojas stenja i kamenja - padine su strme sa odvaljenim kamenjem u podnožju. Stene su oštre, krševite i bez biljnog pokrivača. Pojas večitog snega i leda - najviši planinski pojas gde se sneg i led nikada ne tope.